Naslov projekta

Autor teksta:

Vladana Putnik Prica, istoričar umetnosti

Porodična kuća u naselju Telep u Novom Sadu predstavlja istaknuto ostvarenje tima biroa a2arhitektura koji čine arhitekti dr Dijana Anđelković, dr Vladimir Anđelković i Aleksandar Bogojević. Prve skice i projekat kuće izrađeni su u junu 2017. godine kada su započeti i radovi na njenoj izgradnji. Кuća je završena krajem 2018. godine i useljena tokom prvih meseci 2019. godine. 

 Podignuta na parceli dimenzija 1.315 m², sama kuća obuhvata površinu od 295 m². Izduženost parcele i zadati parametri zatečenog rešenja doveli su do toga da građevina zauzima neveliku površinu, dok je dosta prostora ostavljeno za dvorište i voćnjak, pored garaže koja je smeštena u dubini placa. U zoni vestibila takođe je ostavljena mogućnost da se kola parkiraju.

Glavni motiv koji definiše identitet kuće je čipka sačinjena od opeke u zoni prvog sprata. Кuća je povučena od regulacione linije tako da čipka od opeke prati tu granicu i vizuelno se uklapa u niz okolnih zgrada. Iako je ideja za čipku od opeke potekla kako iz neposrednog ambijenta tako i iz narodnog graditeljstva, korišćenje opeke kao glavnog likovnog elementa u sladu je i sa aktuelnim tendencijama u svetskoj arhitekturi. Mnogi arhitekti danas prepoznaju opeku kao zahvalan materijal za eksperimentisanje i stvaranje novih formi, pa se tako mogu naći slična rešenja na porodičnim kućama u Argentini, Iranu, Brazilu, Čileu, Indoneziji i mnogim drugim zemljama. Međutim, ono što je svojstveno ovom projektu jeste da čipka od opeke obuhvata samo zonu sprata oslanjajući se na vitki čelični stub i betonski stubac koji konzolom od 4 metara podupire balkon. Čitava struktura je u svojoj bazi oslonjena na armirano-betonsku konstrukciju i čelične nosače, dok su spojevi opeke takođe armirani čeličnim rasterom. Perforirana struktura čipke prelazi u punu fasadnu opeku na spratu, dok je prizemlje rešeno u belom tonu. Toplu gamu opeke na spratu dopunjuju je svetlo zeleni tonovi bambusove trske posađene uz ogradu i unutar atrijuma koji formira čipka. Građevina je sa ulične strane u velikoj meri zatvorena u odnosu na okruženje, dok se ka unutrašnjem dvorištu otvara kao produžetak intimnog prostora u kojem porodica provodi slobodno vreme. 

 Кuća je orijentisana u pravcu sever-jug. Enterijer je uprkos tom položaju dobro osvetljen zahvaljujući uvođenju šliceva koji propuštaju svetlost sa istočne i zapadne strane kuće gde inače nisu dozvoljeni prozorski otvori. 

Prostorna organizacija rešena je uobičajenom podelom na dnevnu zonu u prizemlju i noćnu zonu na spratu. Iz ulaznog hola leva vrata vode u radnu sobu, dok su pravo kuhinja, trpezarija i dnevna soba. Ove tri prostorije projektovane su kao jedinstvena celina, koja bi po potrebi mogla jednostavnim uvođenjem pregradnih zidova ili kliznih vrata da se u potpunosti raščlani na nezavisne prostore. U prizemlju se takođe nalaze soba za održavanje, ostava, toalet i garderoba, dok se tehničkoj sobi pristupa sa spoljne strane. Na spratu su smeštene spavaće sobe za roditelje i decu. Spavaća soba roditelja okrenuta je ka ulici i ima izlaz na balkon delimično oivičen čipkom od opeke. Dečije sobe su okrenute ka dvorištu i fleksibilno su projektovane tako da po potrebi mogu da formiraju jedinstveni prostor ili pak tri potpuno odvojene sobe. Sve tri sobe dele zajedničku terasu, dok jedna od njih ima i izlaz na lođu. Dečije kupatilo je odvojeno od roditeljskog, do kojeg se stupa direktno iz njihove spavaće sobe. Takođe je predviđeno da roditeljska spavaća soba sadrži garderobu, vežbaonicu i saunu. U enterijeru preovladavaju svetli, neutralni tonovi, sa detaljima poput staklenih panela umesto gelendera.

Porodičnu kuću u naselju Telep odlikuje spoj između tradicionalne i savremene arhitekture, sa funkcionalno rešenom fleksibilnom prostornom organizacijom u skladu sa potrebama investitora.

Iako na prvi pogled strogo funkcionalna, kuća poseduje delikatnu ekspresivnost koja se manifestuje kroz čipku od opeke i šliceve na bočnim fasadama. Nesvakidašnja membrana na pročelju definiše identitet kuće čineći suptilnu referencu na tradiciju narodnog graditeljstva ujedno aludirajući i na okolni ambijent. Upravo je taj spoj između tradicionalnog i avangardnog ono što svrstava ovo zdanje u vrhunska ostvarenja savremene arhitekture u Srbiji. Jedan od glavnih protagonista srpske moderne arhitekture Branislav Кojić je svojedobno pretpostavio da će vila nestati kao tip stanovanja, međutim ostvarenja u savremenoj arhitekturi poput ovog na jedan maestralan način uspostavljaju kontinuitet u tradiciji projektovanja gradske vile i rezidencije u srpskoj arhitekturi tokom čitavog dvadesetog veka.

Vladana Putnik Prica, istoričar umetnosti